ФАКТИЧКА КОНТРОЛА СТВАРИ И ДЕЛИКТ КРАЂЕ/FACTUAL CONTROL OF PROPERTY AND CRIME THEFT

Abstract

Питање односа између фактичке контроле ствари и деликта крађе долази до изражаја када се пође од тога да је некада и непокретност могла бити предмет овог деликта. Рекло би се како су истраживачи склони само да напомену да је некада и непокреност била предмет крађе и да не улазе дубље у питање зашто се престало са таквим схватањем. На овом месту се свакако неће улазизи у детаљнију анализу, али се покушава да се поставе неке трасе за убудуће. То што су некада и непокретности могле бити предмет фуртума, то би значило да је тада превладавао субјективни елемент у његовом дефинисању. Реч је о намери починиоца да се противправно прибави имовинска корист супротно вољи власника ствари и лица које поводом ствари има неке легитимне интересе. То је био најбољи пут који ће омогућити да се изађе у сусрет потреби да се најефикасније могуће, а то значи да се и фактички, заштите интереси власника ствари, као и осталих лица чије је економске интересе требало заштити.

The question of the relationship between the factual control of property and the crime of theft comes into focus when we start from the fact that immobility could have in different times been the subject of this crime. It would be said that researchers are inclined only to mention that immobility used to be the subject of theft, and that they do not go deeper into the question of why such an understanding was gone. At this paper we will not go into a more detailed analysis, but attempts are being made to set some routes for the future. The fact that immobility could once be the subject of furtum, would mean that the subjective element in its definition prevailed at that time. It is about the intention of the perpetrator to illegally obtain property gain against the will of the owner of the thing and the person who has legitimate interests regarding the thing. This was the best way to meet the need to be as efficient as possible, which means that, in fact, the interests of the owners of things are protected, as well as other persons whose economic interests needed to be protected.