Вредновање геоеколошких детерминанти Бачке у функцији одрживог развоја

Abstract

Докторска дисертација је настала из потребе синтезе физичкогеографских схватања о Бачкој, пошто се озбиљнији научни приступ у проучавању природних ресурса Бачке односи на истраживања још од седамдесетих година прошлог века. Предмет истраживања у докторској дисертацији се односи на геоеколошко вредновање природне основе Бачке и корелацију са концептом одрживог развоја. Са наведеног аспекта, у евалуацији природних вредности значајна је примена: а) модерних емпиријских модела, б) математичко-статистичких метода, в) ГИС алата и г) метода даљинске детекције. Искључиво наведеним приступом у геоеколошкој процени потенцијала може се пружити дугорочни модел одрживог развоја Бачке. Циљ истраживања представља утврђивање међузависности геоеколошких детерминанти и одрживог развоја, посебно са аспекта доминантних привредних делатности. Искључиво истакнутим приступом могуће је утврдити степен и правце развоја тих односа и детерминисати законитости геоеколошког развоја Бачке. Анализа орографских детерминанти на основу RUSLE модела указују на ерозију земљишта ниског интензитета на простору Бачке, за изузетком Тителског лесног платоа где су ерозивни услови израженији. Одрживост пољопривредне производње може бити угрожена слабом пошумљеношћу Бачке и њеног пољопривредног земљишта као и неповољном дистрибуцијом шумских ресурса. Ман-Кендал тест коришћен у анализи климатолошких детерминанти указује на позитивне трендове температуре ваздуха, док код падавинских варијабли нема промена (1949-2018). ГИС моделовање података и потенцијални климатски сценарио (2018-2050) указују на просторну варијабилност промена: а) доминантно повећање температуре ваздуха и б) код падавинских варијабли промене су потенцијално мање изражене, са изузетком севера и југа Бачке, где ће у перспективи постојати дефицит падавина. Индекс аномалија падавина указује на bаријабилност суме падавина, посебно одређених година (1999, 2000, 2001. и 2010. године). Интерпретирани резултати могу довести у питање одрживост пољопривредне производње и смањење просечних приноса, у одређеној мери ограничити туристичка кретања у већим урбаним агломерацијама Бачке, утицати на редукцију површина под заштићеним влажним подручјима у Бачкој. Квалитет ваздуха у урбаним агломерацијама Бачке је на задовољавајућем нивоу и ово су повољне околности са аспекта пољопривреде, здравља становништва и туризма. У анализи хидролошких детерминанти коришћена су различити приступи у евалуацији квалитета подземних и површинских вода. Дескриптивна статистичка анализа и IDW метод интерполације указују на повишене вредности садржаја гвожђа, ортофосфата и арсена. Токсичност арсена ограничава употребу воде из издани за потребе водоснабдевања и пољопривреде. ANOVA тест коришћен у процени квалитета вода Дунава и Тисе кроз Бачку указује да је квалитет површинских вода углавном на задовољавајућем нивоу. Проблем представљају прекорачења вредности суспендованих материја (и до nеколико пута виша од дозвољених вредности). Код одређених сектора на Тиси проблем представљају повишене вредности нитрита, BOD5 и амонијум јона. Пирсонова корелациона анализа указује на израженију статистичку значајност тј. корелисаност анализираних параметара за ток Дунава у односу на ток Тисе у Бачкој. PCA анализа указује на већи број доминантних фактора загађења на Тиси у односу на ток Дунава у Бачкој. Према томе, представљени резултати квалитета вода Дунава и Тисе могу потенцијално негативно деловати на постојеће и планиране системе водоснабдевања; повишене концентрације суспендованих материја могу довести до повећања замућености речних вода, и бити узрок израженијих потреба за пречишћавањем воде. Сличне ефекте могу имати и прекорачења вредности нитрита и амонијум јона на одређеним секторима Тисе, што ограничава водоснабдевање насеља у приобаљу Тисе. Уопштено, квалитет воде Дунава и Тисе која се користи за наводњавање је на задовољавајућем нивоу. Повишене концентрације суспендованих материја на Дунаву и Тиси као и нитрита на Тиси могу утицати неповољно са аспекта одводњавања и плодности земљишта. За потребе одређених индустријских грана, попут текстилне, машинске или хемијске индустрије, квалитет воде Дунава и Тисе је задовољавајући. У одређеној мери квалитет воде је лимитирајући једино за потребе прехрамбене индустрије (услед садржаја суспендованих материја или нитрита). Активности на Дунаву и Тиси попут пловидбе могу бити ограниченe повишеним вредностима суспендованих материја и нитрита, док нитрити на Тиси доводе до еутрофикације, и додатно истичу наведени проблем. Високе концентрације раствореног кисеоника су повољне са аспекта одрживог риболова; проблем могу представљати повремена прекорачења амонијум јона код свих профила на Тиси, нитрита на профилу Тител и BOD5 на Мартоношу – истакнута прекорачења могу довести при одређеним условима до редукције популације ихтиофауне. Туристичке активности значајне за одрживи развој бачког сектора Дунава и Тисе односе се на наутички туризам, спортско-рекреативни туризам и екотуризам. На појединим секторима присутна су и одређена ограничења. Повећан садржај суспендованих материја посебно у топлијој половини године, може ограничити активности са аспекта наутичког туризма. Пошто у приобаљу Дунава и Тисе постоја бројна заштићена природна добра од значаја за екотуризам, повишене вредности суспендованих материја и нитрата могу довести до помора рибе, јер доводе до повећане мутноће воде, што је ограничавајући фактор са становишта спортског риболова као сегмента екотуризма. Одржива љопривредна производња на простору Бачке је могућа захваљујући повољној структури земљишта и доминантном учешћу чернозема. Одређена ограничења постоје услед присуства слатина, која су ограничене производне способности. CORINE програм даљинске детекције је евидентирао одређене педолошке промене: а) од укупно пет категорија и 26 класа коришћења земљишта, посебно се истиче повећање удела површина у категорији вештачке површине (нецеловита урбана подручја и вештачке јединице); б) у категорији пољопривредне површине, површине под ненаводњаваним обрадивим земљиштем нису редуковале свој удео, што указује на одрживост пољопривредне производње; в) класа воћњаци и плантаже зрнастог воћа су до 2018. године повећале површину за близу 4.000 ha; г) култивисане парцеле су доживеле најинтензивније промене (смањење површина за око 21.000 ha); д) присутна је редукција површина под класом листопадних шума, што указује на проблем дефорестације; ђ) конверзија класа педолошког покривача је најизраженија у периоду 1990- 2000. године и са аспекта укупних површина и удела класа захваћених конверзијом; е) повољна је чињеница да конверзија класа земљишта није изражена на релацији пољопривредне површине – вештачке површине; ж) картирање педолошких промена указује да су промене најинтензивније током деведесетих година XX века. Експанзија урбанизације, градског начина живота и индустријализација могу у перспективи утицати на одрживост пољопривредне производње. Анализа CORINE промена у интерпретацији биотичких промена на простору Бачке указују да су у односу на: (а) укупне промене вегетационог покривача и начину коришћења земљишта Бачке као и (б) промене у издвојеним заштићеним подручјима Бачке промене највећег интензитета регистроване деведесетих година прошлог века. Генерално, највећи део Бачке је без изражених промена вегетационог покривача. Такође, уочена је слаба пошумљеност Бачке (око 6%), док у структури вегетације, највећу површину заузима класа листопадних шума, што је повољна околност. Промене највећег интензитета у смислу анализираних заштићених подручја Бачке постоје у СРП „Горње Подунавље“, што кореспондира са утицајем његове величине у односу на анализирана заштићена подручја Бачке (СРП „Ковиљско-петроварадински рит“, СРП „Карађорђево“, ПИО „Суботичка пешчара“). Детерминисане промене у заштићеним подручјима Бачке указују на негативне ефекте шумарства у контексту непланског газдовања и неповољне структуре дрвенастих врста које се користе за пошумљавање. Заштићена природна добра Бачке су уједно и центри активног ловства и ловног туризма, па постојећи број ловишта и смештајни капацитети повољно утичу са аспекта одрживости ових привредних делатности. Такође, екотуризам и екотуристичка понуда у заштићеним природним добрима Бачке се заснива на аутентичности и туристичкој валоризацији „СРП Горње Подунавље“, где је екотуризам посебно развијен. Међутим, са аспекта одрживости екотуризма ограничавајући фактор туристичке понуде Бачке представља чињеница да је овај ресурс делимично искоришћен само у бачком Подунављу. Наведене чињенице указују да је неопходно активирати и остале дестинације екотуризма у Бачкој, посебно заштићена подручја у бачком Потисју. Резултате истраживања је могуће искористити за комплексне геопросторне анализе и тумачења, израду тематских карата и сличне намене. Истакнути резултати истраживања могу представљати базу за геоеколошка истраживања комплекснијег карактера и емпиријске студије физичкогеографских потенцијала у перспективи.