Приказ основних података о документу

dc.contributor.authorМирковић, Момчило
dc.date.accessioned2022-09-21T07:37:08Z
dc.date.available2022-09-21T07:37:08Z
dc.date.issued2019-11-29
dc.identifier.citationИндустрија производње олова и цинка, последице по становништво и уређење и заштита екосистема TR37016en_US
dc.identifier.urihttps://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/539
dc.description.abstractUvod: Svetska zdravstvena organizacuja definiše mentalno zdravlje kao: „stanje zadovoljstva u kojem pojedinac realizuje sopstvene sposobnosti, može da se izbori sa uobičajenim životnim stresovima, može da radi produktivno i uspešno i sposoban je da daje doprinos sopstvenoj zajednici“. Ciljevi: su bili da se: utvrdi učestalost problema sa mentalnim zdravljem među odraslim nealbanskim stanovnicima Gnjilana, Prištine, severne Kosovske Mitrovice i Leposavića, analizira odnos učestalosti problema sa mentalnim zdravljem i osnovnih karakteristika ispitanika i analizira razlika u učestalosti problema sa mentalnim zdravljem među odraslim stanovnicima ove četiri opštine Metod: Istraživanje je izvedeno kao studija preseka na reprezentativnom uzorku odraslog nealbanskog stanovništva Gnjilana, Prištine, severne Kosovske Mitrovice i Leposavića. Za dobijanje informacija o karakteristikama mentalnog zdravlja korišćen je Goldbergov Upitnik o opštem zdravstvenom stanju. Od statističkih metoda korišćeni su: hikvadrat test, analiza varijanse, prosta i višestruka logistička regresija, za nivo značajnosti od 0,05. Rezultati: Skoro polovina ispitanika u Prištini (46,7%) i Gnjilanu (45,5%) imala je probleme sa mentalnim zdravljem, dok među ispitanicima u severnoj Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću oko trećina njih je imala ove probleme, i to 33,8%, odnosno 31,6%. Mentalno zdravlje ispitanika u navedene četiri opštine povezano je sa polom, starošću, samoprocenjenim materijalnim stanjem, socijalnom podrškom, zlostavljanjem i procenom buduće političkibezbednosne situacije. Među ispitanicima u navedene četiri opštine postoji značajna razlika u problemima sa mentalnim zdravljem. Zaključak: Dobijeni rezultati ukazuju na visoku stopu prevalencije problema sa mentalnim zdravljem među ispitivanim stanovništvom. Utvrđivanje učestalosti i identifikacija onih grupa stanovnika kod kojih se ovi problemi češće javljaju je polazna osnova za stvaranje zdravstveno-promotivnih programa čiji je cilj smanjenje oboljevanja od mentalnih bolesti.en_US
dc.language.isosr_RSen_US
dc.publisherPraxis medica, Медицински факултет Приштина,, 0350-8773, 2018.en_US
dc.titlePROBLEMI SA MENTALNIM ZDRAVLJEM STANOVNIKA NA POLITIČKI BEZBEDNOSNO UGROŽENOJ TERITORIJIen_US
dc.title.alternativePraxis medica, Медицински факултет Приштинаen_US
dc.title.alternativeПрви конгрес лекара Косова и Метохијеen_US
dc.typeclanak-u-casopisuen_US
dc.description.versionpublishedVersionen_US
dc.citation.spage99
dc.subject.keywordsmentalno zdravlje, prediktori, učestalosten_US
dc.type.mCategoryM61en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US
dc.type.mCategoryM61en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US


Документи

Thumbnail

Овај рад се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу