Abstract
У раду се разматра процес постајања научног појма стварности као доминантне онтолошко-епистемолошке парадигме човековог искуства стварног. Циљ рада је да покаже следеће: 1) да се критеријуми нормирања научног не налазе у сфери научног; 2) да се било који субјективни интерес
који се у довољној мери представи као вансубјективни може посматрати
као објективна чињеница; 3) да критеријуми нормирања идеје објективне стварности уједно модификују и наше метафизичке и епистемолошке
претпоставке; 4) да развој научних идеја више личи на беспоштедну борбу
интереса; 5) па је тиме имодификација наших онтолошко-епистемолошких претпоставки пре резултат стапања интересних хоризоната, а не
ствар чисте и безинтересне радозналости.