Србија у Југославији 1986/1987 године – Анализа садржаја периодичних штампаних медија

Abstract

Рад је резултат истраживања штампаних медијских гласила, Књижевне новине, Књижевна реч, Православље, НИН и Дуга у периоду 1986/1987. године, применом метода анализе садржаја. Истраживање је спроведено на комплетној доступној грађи за период 1986. и 1987. године. У појединим деловима текста, а у циљу контекста догађаја, анализом су обухваћена и штампана издања која су изван временског оквира истраживања. Анализом садржаја наведених штампаних медија, аутор је дошао до закључака да је српска интелигенција у Србији била хомогена у погледу заштите српских националних интереса на Косову и Метохији. Томе су у великој мери допринеле сложене друштвене и политичке прилике у којима су српско становништво, свештенство и монаштво, као и верски објекти Српске православне цркве на Косову и Метохији, били изложени константном насиљу већинског албанског становништва. У таквим условима, косовски завет је српској интелигенцији послужио као културна подлога хомогенизације националне свести. Поред тога, правним ограничењима које је легализовао Устав из 1974, СР Србија је у политичком смислу, била немоћна да реши евидентне проблеме на Косову и Метохији. Српска интелигенција, односно новинари, књижевници, уметници, научници, академици и свештеници Српске православне цркве, настојали су да надоместе такав политички вакуум. Истицањем косовског завета и отварањем српског националног питања, стварала се подршка у јавном мњењу у Србији, да је неопходно редефинисати национални положај Срба у СФРЈ.