Народне умотворине Срба са Косова и Метохије од Ивана Степановича Јастребова до последњих записа

Abstract

У раду се бавимо прегледом записа народних умотворина Срба са Косова и Метохије од појаве прве збирке Ивана Степановича Јастребова па до последњих записа студената Катедре за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Богат корпус песама са ове територије научној јавности био је углавном непознат јер се у време систематског записивања народних умотворина Вука Караџија није могло лако доћи на територију Старе Србије која је била под турском влашћу. Појавом збирке Ивана Степановича Јастребова европској јавности је презентовано до тада научним круговима напознато фолклорно усмено наслеђе које је било једно од примарних у сагледавању колективног усменог наслеђа словенских народа. Показаћемо како је текао процес записивања народних умотворина Срба на Косову и Метохији од записа Ивана Степановича Јастребова (преко записа у Цариградском гласнику, Дене Дебељковића, Јанићија Поповића, Глише Елезовића, Бранислава Нушића, Владимира Бована) па све до последњих студентских записа.