Просветни доприноси преводилачке делатности инока Исаије у Србији око Маричке битке

Abstract

Превод на српскословенски језик Збирке радова Дионисија Ареопагита /тзв. Сorpus Аreopagiticum/, сачинио је монах српског порекла (највероватније са Космета) Исаија, завршавајући га након Маричке битке 1371.г. Остављајући запис уз тај превод у виду сведочења о великом страдању Срба у то време, он је показао и однос ондашњег образованог и умног човека према савремености. Осврти на Исаијин преводилачки подухват, који су се састојали из напора да се докучи настојање верног превођења ове збирка списа језички и појмовно на свој језик, као једне од најсложенијих збирки дела византијске књижевности уопште, претпостављали су и познавање културне историје његовог времена. С тиме је дошло до обогаћивања српскословенске духовне лексике, кроз разуђивање синтаксе по узору на грчки језик, а са тиме и давања посебног доприноса просветној средњовековној култури Срба. Од тог великог културног полета у Милутиновој косметској Србији и остали словенски народи преузимали су добра тог његовог просветног подухвата, уграђујући га у своје културно наслеђе, тако да му је значај изузетан