Приказ основних података о документу

dc.contributor.authorПарлић-Божовић, Јасна Љ.
dc.contributor.authorБожовић, Драгана
dc.date.accessioned2022-09-09T06:51:00Z
dc.date.available2022-09-09T06:51:00Z
dc.date.issued2018
dc.identifier.citation47023en_US
dc.identifier.urihttps://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/366
dc.description.abstractОд самог рођења, религија има важну функцију у животу сваког човека. У зависности од културе, религијске норме и вредности различито су интерпретиране и усађиване кроз процесе социјализације припадницима једног друштва. Кроз историју се начин на који су људи сазнавали религијску поруку мењао. Нове технологије утицале су на појављивање нових медија – канала комуникације, што је утицало и на саму форму религијске поруке, односно на начин како ће она бити обликована, саопштена и интерпретирана. Религија је била значајна и за само стицање писмености међу Јужним Словенима. Њена реч преношена је како усменим путем тако и преко писаних, а затим и штампаних, књига, часописа и публикација. Даљим развојем технологија, односно стварањем електронских медија, верска порука добијала је облик прилагођен новим каналима комуникације. Последњи медиј који је, рекло би се на револуционаран начин, изменио поимање религијског учења јесте интернет. Уједно са овим процесом, отворена су и нека нова питања, почевши од оног најбаналнијег је ли религији место у онлајн верзији, па до нијанси где се неумитност религијског интернет постојања не доводи у питање, већ се покушава наћи одговор на питање како максимално искористити могућности интернет везе за одувек дефинисане функције религије. Глобални тренд паралелног живота у онлајн простору није заобишао ни нашу земљу. Тако су свој простор заузеле и институције Српске православне цркве. Поред постојања званичних сајтова, друштвене мреже попут Фејсбука, Твитера и других, постале су подједнако лепо место за онлајн религијски живот у Србији. Овај ће рад бити покушај за дефинисање стила који ће омогућити опис начина на који је Српска православна црква кроз историју прилагођавала своје поруке новим каналима комуникације и какав је облик црквена реч имала на почецима религијске самосвести, како се развијала и какав је њен облик у ери „онлајн самосвести”. Кроз такав приказ, циљовог рада је да покаже каква је функција Српске православне цркве као важног агенса информационо-комуникационог системаen_US
dc.language.isosren_US
dc.publisherФилозофски факултет Нишen_US
dc.rightsАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД*
dc.rights.urihttp://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/*
dc.titleСрпска православна црква као комуникациони агенсen_US
dc.title.alternativeТемеen_US
dc.typeclanak-u-casopisuen_US
dc.description.versionpublishedVersionen_US
dc.identifier.doi10.22190/TEME1804405P
dc.citation.volumeXLII
dc.citation.issue4
dc.citation.spage1405
dc.citation.epage1418
dc.subject.keywordsрелигија, Српска православна црква, комуникација, комуникациони канали, интернет.en_US
dc.type.mCategoryM24en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US
dc.type.mCategoryM24en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US


Документи

Thumbnail
Thumbnail

Овај рад се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу

Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД
Осим где је другачије наведено, лиценца овог рада је описана саАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД