Предање о смрти Уроша Нејаког у житијној књижевности и у епским народним песмама

Abstract

На примеру предања о смрти цара Уроша, средњовековне историјске личности, у народу познатог као Урош Нејаки, у раду ће бити извршен покушај реконструкције предања као жанра, транспонованог у два, у основи различита жанра ‒ у житију (Житије цара Уроша патријарха Пајсија Јањевца) и епској песми (народне епске песме преткосовског тематског круга: Смрт Душанова, Урош и Мрњавчевићи и Смрт цара Уроша). У раду ћемо настојати да утврдимо како патријарх Пајсије у Житију цара Уроша расветљава питање мученичке смрти, а како то, са друге стране, чине народни певачи. Затим, како предање показује спо собност да фигурира као самосталан жанр, али и како се, као поджанр, уклапа у ширу жанровску целину, доприносећи учвршћивању култа цара Уроша. Поред тога, истражићемо на који је начин одјек предања о смрти „злосрећног“ цара инкорпориран у житијну књижевност и у на родну епску песму и како је у свести српскога народа дошло до његове обраде. Уз испитивање сличности и разлика у одјеку усменог предања два поменута жанра, покушаћемо да покажемо како је усмено преда ње било погодно за чување сећања на значајне историјске личности и истакнуте догађаје.