Драмска функција вештица у Шекспировој трагедији Магбет

Abstract

Шекспирова трагедија Магбет настала је у периоду када је протестантско рационалније виђење света покушавало да одбаци стара празноверја ко- ја су дуго живела у свести народа. Уврежено је мишљење да је писац дао вештицама значајну улогу у Магбету да би удовољио укусу тадашњег ен- глеског краља Џејмса I, покровитеља Шекспирове глумачке трупе, који је некада веровао у њихово постојање. Шекспир је искористио вештице из оригиналног извора приче о Магбету и приказао их је онаквима какве су постојале у машти сујеверног народа – као натприродна бића са изве- сним моћима. Истовремено је преиспитао њихово постојање скептичним и рационалним ставом одређених ликова према њима и пружио нам мо- гућност да их тумачимо и као халуцинације и пројекције Магбетовог ме- ланхоличног ума. Оваквом интерпретацијом вештица Шекспир је заправо обухватио све постојеће полифоне гласове o њиховоj природи. Увидом у те различите теорије, аутор овог рада ће се фокусирати на драмску функ- цију вештица и утицај који оне имају на ток радње и мотивацију главних ликова у Магбету.