Патријархални морал и слике из живота косовских Срба у књижевном стваралаштву Зарије Р. Поповића

Abstract

Циљ овог рада јесте афирмација и актуализација књижевног дела једног од родоначелника српског реализма из Косовског Поморавља Зарије Р. Поповића. Његове приповетке су објављене под архаичним насловом „Тамнине“ јер су у њима симболично и сликовито приказане људске судбине косовског поднебља, праћене страховањима, слутњама, неизвесношћу али и надањима, како на јави тако и у сну. Као понекад, кад у мраку никне диван цвет, окосницу Заријиног приповедачког опуса чини величање патријархалне српске косовске породице којим жели да скрене пажњу ондашњем кнезу на патње и страдање Срба под Турцима. Било је то време „зулума“, када су падале „рисјанске главе“ али и доба јунак-мајки, које снагом своје материнске љубави бране свој народ. Овај архаичан књижевни говор Зарије Р. Поповића проткан је оном невидљивом и нераскидивом нити која га чини увек актуелним и непролазним, будући да се косовска драмаи данас понавља са свим својим заплетима, кулминацијама и недовршеношћу. Смисао једне афирмацијеприповедача који слика уистину тешку драму биће испуњен уколико његов аутентичан говор допре донаше савести, која као да је утонула у некакав колективни дремеж